Jedan od nastavnika, koji je zagrlio dete koje je stajalo pored njega, pre nego što su ga meci presekli po telu, izgovorio je: "Pucajte, ja i dalje držim čas!".

Nemački okupatori su, kao odmazdu za pogibiju deset svojih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na 3. bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta, u Šumaricama 21. oktobra streljali 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, među kojima i 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka, čistača obuće.

U streljanju su učestvovali i pripadnici jedinica Dimitrija Ljotića, koji su ubijali sopstveni narod. Prema svedočenjima preživelih, "Ljotićevci" su Kragujevčanima, kada su se čuli neprekidni rafali, govorili da je reč o vojnoj vežbi.

Istoričar Nebojša Damnjanović kazao je u Novom jutru da je tog dana, u celoj Srbiji, stradao veliki broj Srba, a ono što se na današnji dan dogodilo u Kragujevcu, ostaće kao trajni dokaz kroz šta je sve srpski narod prošao u Drugom svetskom ratu.

- Oni su tog dana ubijalii na drugim mestima, ne samo u Kragujevcu gde je ubijeno oko 3.000 ljudi. Tih dana je ubijeno oko 7.000 ljudi u celoj zemlj. O tome treba pričati kao i o herojstvu srpskog naroda – kazao je on.

Hitlerovi vojnici su tog dana straljali veliki broj ljudi, a ono što je važno je da je time rukovodio čovek koji je bio direktro jedne nemačke škole, istakao je istoričar Predrag Marković.

- Čovek koji je rukovodio tom akcijom je bio teolog i direktor škole u Nemačkoj. Kako li je on zaspao? Ljotićevci su im pomagali u svemu tome, oni su hteli da izvuku nekoliko uglednih ljudi, ali mnogi nisu hteli da se spasu jer ovi to nipsu želeli. Direktor te kragujevačke škole, čiji su đaci stradali, nije hteo da napusti svoje učenike. On je svoju decu ostavio da budu siročići, jer je bio uz ovu decu. Tu su neverovatne priče – kaže Marković.

Marković kaže da se takve mere, koje su okupatori sprovodili u Srbiji, nigde nisu sprovodili.

- Oni su se bojali napada na vozove, pa su branili da se ide uz prugu - kazao je on.